DAN, 04.03.2024.

Nezaposlenost je jedan od najvećih društvenih problema koji treba rešavati na krovnom, odnosno državnom nivou, poručio je u intrevjuu za “Dan” vršilac dužnosti (v.d.) direktora Zavoda za zapošljavanje Gzim Hajdinaga.

Pozivajući se na presjek stanja sa kraja minule godine, Hajdinaga kaže da u Crnoj Gori ima 38.345 nezaposlenih, te da su većina žene, odnosno 58 odsto.

• U javnosti se često problematizuje veliki broj nezaposlenih u Crnoj Gori, te neadekvatan odgovor države u tom pravcu. Kako to komentarišete?

– Nezaposlenost je jedan od najvećih društvenih problema. Ne datira od danas i juče. Taj problem treba rešavati na krovnom nivou, kompletna država treba da stoji iza toga, jer ponekad je percepcija građana drugačija. Ljudi misle da u Zavodu za zapošljavanje čekaju radna mjesta i da treba zaposliti cijelu Crnu Goru. U opisu posla jedan od ključnih naših zadataka je posredovanje u zapošljavanju. Problem je i u neaktivnosti privrede i manjku otvorenih radnih mjesta. Privreda bi trebalo jače da se probudi. Trebalo bi otvoriti vrata novim investicijama i novim radnim mjestima. Sledeći problem kod tražioca posla su njihove vještine i kvalifikacije. Ponekad ne mogu udovoljiti zahtjevima poslodavaca. Imamo ponekad i neaktivnost kod radno sposobnih nezaposlenih građana koji ponekad ne idu tragom za otvorenim radnim mjestom.

• Šta nam podaci o nezaposlenosti govore?

– Presjek stanja iz kraja prošle godine, a od kraja decembra do danas nije se mnogo promijenilo, pokazuje da u Crnoj Gori ima 38.345 nezaposlenih lica. Od toga, nažalost, većina su žene, i to 58 odsto. Kada uporedimo sa prošlom godinom, tada su u decembru bila 44.054 nezaposlena lica, što znači da smo smanjili nezaposlenost za oko 6.000. U prošloj godini smo posredovli za 53,5 hiljada slučajeva, odnosno devet puta više nego 2022. godine. Zavod je jedna od značajnih institucija u Crnoj Gori kada se priča o zatvaranju poglavlja 2. Svi treba više da radimo da se reformiše Zavod, kao i da ljudi nemaju percepciju da je Zavod socijalna adresa gdje mogu dobiti određene nadoknade.

• Jeste li zadovoljni saradnjom sa drugim institucijama?

– Zadovoljan sam saradnjom. Nekada ta kopča nije bila na zavidnom nivou. Ali sada imamo odličnu saradnja sa krovnim ministarstvom i drugim institucijama. Kada je u pitanju treća adresa, evropske institucije, sa Međunarodnom organizacijom rada imamo odličnu saradnju i sa Evropskom kancelarijom sa sjedištem u Podgorici.

• Koja zanimanja se u Crnoj Gori najviše traže i da li ih imamo na evidenciji Zavoda?

– U Crnoj Gori glavne djelatnosti su turizam i ugostiteljstvo. Najviše se traže zanimanja za potrebe ugostiteljstva, zatim trgovci i ekonomisti i lica sa društveno- humanističkim zanimanjima. Najveći broj lica koja traže posao su srednjoškolci, njih je 48,9 odsto. Zatim nekvalifikovana i polukvalifikovana radna snaga sa oko 39 odsto, dok visokoškolci čine 12,1 odsto od onih koji traže posao. Ako bi se uporedilo sa prethodnom godinom, bilježi se rast zaposlenja visokoškolaca, što nas posebno raduje. Kada je u pitanju starosna dob, lica do 30 godina čine 19,5 odsto nezaposlenih, od 30 do 50 godina čine 45,5 odsto, dok ostali procenat lica bez posla jesu osobe od 50 i više godina.

• Ima li Crna Gora kadra za inostrana tržišta?

– Malo je čudno ako kažemo da imamo toliko nezaposlenih srazmjerno broju stanovnika. Da li taj kadar treba da ide u treće zemlje? Slovenci su preko njihove ambasade nedavno organizovali sajam poslodavaca u Podgorici i Nikšiću. Ako su pretenzije Crne Gore da bude dio evropske familije i da tržište bude otvoreno, slobodna je odluka svakog pojedinca gdje će naći radno mjesto.

Više nego neophodna reforma tržišta rada

• Da li je potrebna reforma tržišta rada?

– Više nego neophodna. Mi to već radimo. Moramo da pratimo nove trendove i usaglasimo potražnju i ponudu. Imamo odličnu saradnju sa poslodavcima. Saradnja sa svim institucijama je bitna, posebno sa obrazovnim. Pri kraju smo nečega što se dugo čekalo, a to je digitalizacija kompletnog sistema

Originalni čanak možete preuzeti ovdje.